TAJNO NAPUSTILA FINANSIJE PA POSTALA DEMINERKA U PAKLU UKRAJINE: "Mislila sam da je to muški posao, a sad umesto mina sadimo suncokrete!"
Dodajte Kurir u vaš Google izborSvakog jutra Antonina Kulhava budi se uz zujanje ruskih dronova.
Nakon što proveri lokalna upozorenja kako bi se uverila da su njena porodica i prijatelji bezbedni, odlazi na posao humanitarnog deminera na jedno od brojnih ukrajinskih polja prepunih eksplozivnih naprava. Njen tim suočava se sa velikom opasnošću dok pretražuje kratere pune blata koje su ostavile rakete, na poljima koja su nekada obrađivali poljoprivrednici.
Ukrajina je jedna od zemalja sa najvećom koncentracijom mina na svetu, a procenjuje se da je između 20 i 25 odsto njene teritorije prekriveno potencijalno opasnim eksplozivnim sredstvima. Reč je o više od 139.000 kvadratnih kilometara zemljišta, površini većoj od Engleske i Velsa zajedno.
Prisustvo mina ima razorne posledice po civile i doprinosi jednoj od najviših stopa civilnih žrtava od mina i eksplozivnih ostataka rata u svetu. Među ugroženima su i deca ukoliko mine ne budu bezbedno uklonjene.
"To je zanimljiv i izazovan posao", kaže Kulhava za "Independent".
"Ne liči ni na šta što sam ranije radila. Pomaže ljudima u Ukrajini, jer što više očistimo našu zemlju, više ljudi će moći da se vrati svojim kućama i imanjima, a Ukrajina će jednostavno postati bezbednija."
Od finansija i poslastičarstva do uklanjanja mina
Kulhava (32) do ovog posla stigla je neuobičajenim putem. Prethodno je radila u finansijama, a zatim kao poslastičarka. Dok je čekala vizu kako bi otišla u Češku, naišla je na oglas za posao u organizaciji Mines Advisory Group (MAG), ali je u početku smatrala da je posao previše opasan. Nakon što je na internetu istražila više o tome, ipak je odlučila da se prijavi.
U početku je radila u tajnosti, krijući posao od roditelja jer je znala da ga neće odobravati.
"Nisam rekla porodici jer nisam želela da brinu za mene", kaže ona.
Međutim, kada su na kraju saznali, bili su šokirani.
"Mislim da bi negde duboko u duši želeli da ne radim u ovoj oblasti, da ne budem uključena u sve ovo, ali šta možemo da uradimo?"
Dodaje da opasnost svakako postoji.
"Opasno je, naravno. Sve zavisi od pretnje, jer na različitim lokacijama imamo različite nivoe opasnosti, ali može biti zaista veoma opasno."
Prvi korak u procesu je tehničko izviđanje kojim se procenjuje teren. Kao vođa tima, Kulhava vodi svoju grupu kroz čitav postupak i vodi računa da svi nose odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.
Postoje tri načina čišćenja terena: mehanički, ručni i uz pomoć pasa. Ručno deminiranje podrazumeva da demineri pojedinačno pretražuju polja u potrazi za eksplozivnim sredstvima i obeležavaju ih za uništavanje. Mehaničko deminiranje obavlja se uz pomoć specijalizovanih mašina, dok se u trećem slučaju koriste psi obučeni za pronalaženje eksploziva.
Timovi uklanjaju različite vrste eksplozivnih sredstava, među kojima su mine, granate, rakete, projektili, avionske bombe, kasetna municija, dronovi i minobacačke granate.
Žene čine tek mali deo deminera na terenu
Veliku većinu deminera čine muškarci. Prema podacima UN Women, žene čine oko 30 do 35 odsto ukupne radne snage u oblasti humanitarnog deminiranja, dok je samo oko 12 odsto direktno uključeno u operativni rad na terenu.
"Bilo mi je teško jer sam u sebi razmišljala: 'Sva ta eksplozivna sredstva, mine, bombe, to su muške stvari'", kaže Kulhava o radu u profesiji u kojoj dominiraju muškarci.
"Mislila sam da oni igraju kompjuterske igre i da su više naviknuti na sve to. Dok sam ja prvi put učila o tim stvarima, oni su već znali dosta toga. Nisam imala samopouzdanja, ali sa iskustvom i praksom postala sam mnogo sigurnija."
Kulhavina porodica bila je ponosna kada ju je Imperijalni ratni muzej pozvao u Veliku Britaniju kako bi snimila intervju o svojim iskustvima tokom rata, kao deo arhive koja će sačuvati njenu priču za buduće generacije.
Kaže da joj je ovaj posao omogućio da oseti da svojim radom zaista nešto menja. Tokom zime Ukrajinci ostaju bez grejanja i električne energije, uz česte nestanke struje dok Rusija nastavlja napade.
"Počela sam više da cenim svoj život jer postoje stvari za koje mislite: 'Mogu to kasnije, mogu to kasnije.' Ali onda shvatite da svoj život morate da živite sada."
Kaže da već može da vidi konkretne rezultate svog rada.
"Polja na kojima smo ranije radili sada ponovo obrađuju poljoprivrednici, a tamo gde su nekada bile mine danas se nalaze polja suncokreta."
(Kurir.rs/TheIndependent)